Sa Neretve vjetar tiho kreće
da donese prvu ljetnu kišu
dok se ona polagano šeće
pogledima momci stazu brišu
A kiša će skoro da procuri
kišobran je otvorila sama
jer svi znamo da nikud ne žuri
još će malo igrati se s nama
Jedan kaže biće samo moja
drugi će je ženiti na jesen
treći traži novi bokal vina
a ja šutim potpuno zanesen
Iza ugla tri fenjera gore
gdje je krišom nestala u tami
sad u svaku čašu opet svrati
dok se šeta uzdahe da mami
Neretva se opet čudno plavi
ljubomorno čuva oči njene
talasima svojim će da javi
kad u šetnju ona opet krene