Ostavljaš dojam da imaš i kad nemaš,
čeljust je očvrsla, ne daš se
I za to se nađe riječ,
majstorsko vriskanje
A nije li moguće da je bilo
naprosto
hranjivo
plakanje
I kome je bilo jestivo
to glasno
nebo ispod nepca
Moglo bi biti
Kaznit će se putnik za lutanje bez strasti
Preuzme tijelo, prorajta čulo po čulo,
a malo je to za razdijeliti,
udvostručiti se ne može, za tu i tamo,
sitniš je to, nosačima naših duša
doplatiti ne možeš,
ne prodaju i ne kupuju, odnose
i odnose, i još im je malo