Učitava se... |
Voljela je sjaj u travi, Lorku i Bodlera
Zivjela u svijetu pjesme, ranjiva i njezna
Mastala je ovdje mirno, sasvim izvan svijeta
Sva je bila moja, moja, moja, a ipak daleka
Ne trazi me, nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati
Zaboravi, sto je nekad bilo neces naci
Sad si u zivotu i morala bi znati
Nema vise nikog da ti vrati sjaj u travi
Voljela je sjaj u travi, a sada je zena
Spustio se ovaj zivot na ramena njena
Iako je dusa njena pjesmom zanesena
Vizija iz snova, snova, snova obicna je zelja
Ne trazi me, nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati
Zaboravi, sto je nekad bilo neces naci
Sad si u zivotu i morala bi znati
Nema vise nikog da ti vrati sjaj u travi
Ne trazi me, nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati
Zaboravi, sto je nekad bilo neces naci
Sad si u zivotu i morala bi znati
Prestani da sanjas i da trazis sjaj u travi