Univerzum se raspada u neki oblak toplote, sunovraćuje se bezizlazno, u vrtlog entropije, no,
unutar tog nepovratnog procesa mogu se naći zore reda, delovi postojećeg koji teže ka nekom obliku, privilegovane tačke iz kojih se može videti neki plan, neka perspektiva. Književno
delo je jedan od ovih minimalnih delova u kojim se postojeće kristalizuje u neki oblik, dobija smisao, neodređen, nedefinisan, neskamenjen u neku biljnu ukočenost, već živ kao organizam. Poezija je veliki protivnik slučaja, iako je i ona sama ćerka slučaja i zna da će slučaj u poslednjoj instanci pobediti u igri. „Un coup de dés n’abolira jamais le hasard.”
Prevela: Jasmina Tešanović