Vukovar je pao i to me muči jer nisam sigurna što to točno znači, a glupo mi je sada pitati.
Mama me šalje na spavanje, a oni još dugo ostaju budni.
U rano jutro budi nas zvonjava telefona. –
Živ sam, zdrav sam, uskoro se vidimo. –
Bilo je sve što je rekao.
Ni gdje je, ni kada, ni odakle zove, samo to.
Skačemo po krevetu, grlimo se i ljubimo.
Taj dan brat i ja nismo otišli u školu.
Spremili smo se i s mamom spustili do grada.
Za novce koji su nam preostali kupili smo mesa i nekoliko vrsta kolača slastičarni.
Mama i tetka su cijelou popodne spremale kuću, a predvečer smo počeli čekati. Ja sam im gatala iz nekoliko šalica kave i trčala na prozor kad god bih čula da se približava auto.
Prošla je ponoć, ali nas još nitko nije tjerao na spavanje.