Jadranka Žderić — Moj ljubimac — Tekst

Jadranka ŽderićMoj ljubimac

Ja sam Tvrtko. No, neću vam pričati o sebi nego o
svom psiću Čarliju. Dobio sam ga na svoj treći
rođendan. Tada je Čarli bio psić-beba. Sada
je on odrastao pas. Jako ga volim i ne bih ga
nikomu dao. Čarli je upravo čudesan. Kad
pogleda svojim velikim, suznim očima, čini
ti se da sve razumije što govoriš,. Razigran je i
nestašan. Stalno maše svojim klempavim ušima i
repićem. Svaki dan šećem s Čarlijem. On me prati u
stopu. Jedino ne može odoljeti kad ugleda
oveću hrpu lišća. Tada pojuri i bućne u lišće kao da je voda. Prevrće se i valja, a kada
ga konačno izvučem, sav je načičkan lišćem što mu se prilijepi za kovrčavu dlaku. Zna
se, slijedi dugotrajno četkanje.
Voli trčati za lopticom i skakati uvis za štapom. Prema maloj djeci je nježan i ona ga
se ne plaše. Mogu ga čak i čupati – on se ne ljuti. Kad sviram gitaru, ponekad mi se
pridruži svojim zavijajućim glasom.
Zar nije silan moj Čarli?