Učitava se... |
Zarobljen u seni tuznih uspomena,
Vremenu ne dam secanja da brise,
Jos mi je na srcu rana otvorena,
Nicemu se ja ne nadam vise.
Na njenu ce dusu sve,
Moje patnje, nevolje,
More vina ispijeno,
Oko stola razbijeno.
Sto kafana mi je kuca,
Sto ostajem do svanuca,
Samo senka od coveka,
A sutra me isto ceka.
Ko lisce me vetar tamo nosi,
Pod njen prozor u svitanje rano,
Iako je ljubav pogazila,
Ja jos ceznem da je vidim samo.