Katarina Ostojić Kaya — Lutka — Tekst

Katarina Ostojić KayaLutka

Ležim u mraku polu svučena
Duša u meni pola pretučena
Stvari na podu bačene svuda
Jezikom tuge pitaju kuda

Kuda iz ove jezive tišine,
Kuda iz ovog mraka
Ruka samoće noćas me lomi,
A ti misliš da sam jaka

Kad si ti u pitanju
Ja nisam samo žena
Kad si ti u pitanju
Ja sam lutka koja život nema
I koja ne plače
Kad je slomljenu po blatu vuku
I stid ne oseća
Kad joj haljinu svuku

Kuda iz ove jezive tišine,
Kuda iz ovog mraka
Ruka samoće noćas me lomi,
A ti misliš da sam jaka

Kad si ti u pitanju
Ja nisam samo žena
Kad si ti u pitanju
Ja sam lutka koja život nema
I koja ne plače
Kad je slomljenu po blatu vuku
I stid ne oseća
Kad joj haljinu svuku