Marko Perković ThompsonAnđelina
Zvali su je dio neba
a u njega nikad ni ne gleda
dodir joj je kao plamen
koji kaže želim da te imam
Želim da mi piješ usne
kao vino tijelom i dušom
vito tilo činilo bi čuda
sva posada za tobom je luda
Anđelina, vrati se
u naš kvart
o, Bože, pusti nas
da letimo kao nekad
Pogledom bi rekla šta bi htjela
glasnice ne bi trošila
o toj curi mog'o bih da pričam
kao otac sva prokleta štiva
Slika mi je pred očima
o, sudbino, pusti da uživam
želio bih da odem sve do neba
gdje je moja Anđelina
Kao nekad, kao nekad