Marko Perković ThompsonKa bez duše
Ja sam konja osedlao
bisna konja mlada
i Zagorom projahao
sve do bila grada
Kleka sam na kamen ladan
zapalio svijeću
i prisvitloj Gospi reka
za se molit neću
Bolesna je moja draga
i u vatri gori
ti je spasi Majko sveta
oči joj otvori
E, ja sam bez nje ka bez duše
ka bez duše svoje
evo mene, uzmi mene
uzmi tilo moje
Jedan pramen kose njene
vridi više od po mene
šta će meni sve, kada nema nje
kada nema nje, kada nema nje
Prominit će lito zimu
zelenit će trava
ne pivajte, grdelini
moja draga spava
Duša njena prije zore
napustit će tilo
samo ti je spasit možeš
plavog neba vilo
Donia sam za nju, Gospe
jedan cvitak bili
nije dobro kad se jedno
na dva dila dili