Merima NjegomirDobra vila
Držali smo ruke
prkosili vetru
na obali igrali na pesku
kao da smo deca i plakali
Gde je moja dobra vila
da pokaže put
da nastavi tamo
gde je prekinut
Kao more, kao nebo
kao oči sto sam ljubila
imala sam sreću
kao da se negde izgubila
Nosio je vetar
samo jedno zbogom sa usana
k'o ranjena ptica
ostala sam sama uplakana