Merima NjegomirHej mladosti, na selo se vrati
Tužno gledam pašnjake zelene
na poljima crno žito blata
staro vrelo zaraslo u travu
s njega niko vodu ne zahvata
Ko će travu i žito da kosi
ko sa vrela vodu da odnosi
hej mladosti, na selo se vrati
zavičaj se ne sme ostavljati
Pored puta potočić zubori
razleže se svuda pesma ptica
čini mi se k'o da sve govori
samo ćuti stara vodenica
Ko da bistrom vodom mije lice
ko da krene puste vodenice
hej mladosti, na selo se vrati
zavičaj se ne sme ostavljati
Ne čuje se devojačka pesma
čobanice ne teraju stada
zarasle su i momačke staze
sve polako u zaborav pada
Ko će stado uz pesmu da pazi
ko momačkom stazom da prolazi
hej mladosti, na selo se vrati
zavičaj se ne sme ostavljati