Merima NjegomirKad vam je tako žao
Pitaju zelene trave
gde li su oči plave
pitaju prezrela žita
gde li se dragi skita
Kad vam je tako žao
što mi je mladost krao
kako je teško meni
kad ide drugoj ženi
Pitaju šarene duge
da li je pokraj druge
pitaju prolećne kiše
za koga sada diše
Pitaju zvezdane noći
hoće li opet doći
pitaju rumena jutra
kako ću sama sutra
To može srce znati
u stopu što ga prati
i jedna suza s kišom
što noću pada krišom