Merima NjegomirMezimica
Nekad nas je puna kuća bila
ko roj pčela kad sleti na cvet
kako kome ojačaše krila
kao ptici krenusmo u svet
Oprosti mi, majko mila
za otetu rumen s lica
jer znam da sam uvek bila
tvoga srca mezimica
S tugom pamtim dan kad si mi dala
svoj amanet za moj srećan put
rumen ti je sa lica nestala
a ruka ti drhtala ko prut
Veruj, majko, u snu te dozivam
željno čekam svaki susret drag
kad god zore svog detinjstva snivam
na jastuku ostane mi trag