Milica Pavlović — Boginja — Tekst

Milica PavlovićBoginja

Ni poruke ni poziva
I soba već me proziva
Što spavam sama
Pa zovem nedostupan broj
I sebe lažem da si moj
O, kakva drama

Crna svila, polumrak
Vino diže pritisak
Samu sebe zavodim
A ti noć već devetu
U ko zna čijem krevetu
Jasno je sve, ne stidi se

Ubija me taj tvoj ukus loš
Što i pored boginje bi još
Ma slušaj
Duguješ mi suze, krv i znoj
Ti bi da ti budem samo broj
Ma nemoj?

Ni poruke ni poziva
I ceo grad me proziva
Ma sram te bilo
Ti lake lako dobijaš
Da me zbog takvih odbijaš
Biće ti krivo

Crna svila, polumrak
Vino diže pritisak
Samu sebe zavodim
A ti noć već devetu
U ko zna čijem krevetu
Jasno je sve, ne stidi se

Ubija me taj tvoj ukus loš
Što i pored boginje bi još
Ma slušaj
Duguješ mi suze, krv i znoj
Ti bi da ti budem samo broj
Ma nemoj?

Ma nemoj?
Duguješ mi suze, krv i znoj
Ti bi da ti budem samo broj
Ma nemoj?