Koliko neprospavanih noći
zbog mene si imala
provela pola života u samoći
kad sam na putu, brinula
Koliko suza prolivenih
zbog mojih nestašluka
sav greh na dušu ide meni
ako me pomiluje božija ruka
Uvek si bila jaka za dvoje
da propast izgubi srce moje
vratiš mi nadu koja se gasi
ko glas razuma koji me spasi
Ne znam da budem ono što nisam
ono što nemam, ne mogu da dam
ali da te volim ovakav kakav sam
doživotno obećavam
Koliko si puta u životu
moje laži prećutala
bila si svetlo na mračnom horizontu
kad bi mi duša zalutala