Kad se spusti tiho veče
i kad selo u san padne
tada idem svojoj dragoj
a vraćam se tek kad svane
Oj, mjeseče srebrnasti
sakrij svoje zrake sjajne
zar ne možeš bujnu zoru
da sačekaš dok ne svane
Noći tamna, puna čari
da l' si ikad ljepša bila
mnoga srca zaljubljena
svojoj tamom ti si skrila
Njene oči vragolaste
više volim nego svoje
ja ih ljubim svake noći
jer znam da su samo moje