Jedva čekam da proleće dođe
da u svoje rodno selo pođem
da obiđem zelene proplanke
bela stada i mlade čobanke
Na potoku što stalno zubori
većo davno vodenica stoji
kad joj dođem, ja točak pokrenem
da probudim stare uspomene
Tu sam prvu osetio ljubav
zanese me jedna lepa cura
svud po selu za mnom se pričalo
da joj stalno meljem bez usura
Ne bih prod'o vodenicu svoju
pa najveći gazda kad bih bio
zar da prodam uspomene stare
iz mladosti gde sam srećan bio