Okreni se, pogledaj za sobom
u čoveka iz mladosti tvoje
zar ne želiš više da dodirneš
izpružene, prazne ruke moje
Okreni se, ne okrenula se
dušu si mi poharala
srce si mi otrovala
života me koštala
ne igraj se srećom
ni mojom, ni tvojom
Što se praviš da me ne poznaješ
k'o da nikad nisi me volela
zašto vraćaš jesen u moj život
kad si večno proleće želela
Možemo li makar na trenutak
da vratimo vreme izgubljeno
ti si moje i sunce i tama
gorda ženo, bolna uspomeno