Uvek kad me tuga snađe
i pozledim staru ranu
ja se vraćam starom društvu
gde ću nego u kafanu
Šta ću ovde, šta ću s vama
ne pitajte već mi dajte
jedan viski da se sredim
vi ste ljudi srećne ruke
a ja imam svoje muke
kome da se ispovedim
Kad se slomljen od samoće
probudim u praznog stanu
i kad nemam kog da ljubim
gde ću nego u kafanu
Ni svi ljudi nisu isti
svako ima neku manu
a ja imam tri poroka
kocku, žene i kafanu