Mitar MirićU svanuće ne idem od kuće
U svanuće ne idem do kuće
naćiću je, mora da se vrati
Ima li neko leka za mene
ne može srce kući da krene
boli me istina, ona je s' drugim
a ja neću da je izgubim
U svanuće ne idem do kuće
naćiću je, mora da se vrati
dok mi ruka podrhtava
ona negde mirno spava
o, kako to da shvatim
Pogled se muti, kako ću kući
u praznu sobu ne mogu ući
dadoh joj, dadoh joj sve što je htela
iz mog srca sve je odnela
Dajte mi svirce što tugu blaže
i pesmu koja ne zna da slaže
dajte mi, dajte mi utehu za sve
ja ne mogu živeti bez nje