Brinem se za tebe iako si tuđa
ko ti društvo pravi u danima tuge
ja sam onaj isti kao što me pamtiš
pišem tužne pesme za sebe i druge
Zašto se više ne viđamo draga
ljubavi moja iz minulih dana
sad kiša kuca na prozore naše
a vetar plače u krošnjama grana
Ponekad mi dođu prijatelji stari
uz vino tad krenu razgovori setni
pričamo o svemu, najviše o tebi
ima mnogo ljudi koji nisu srećni
Sve u ovoj kući na tebe me seća
bezbroj malih stvari što mi život znače
samoćom sam svojom pobedio sebe
al' ostade nešto i od mene jače