Neću da mislim o pravednicima i zločincima. Sada već znamo kako se kreću stvari. Ako životinje imaju duboke razloge žalosti, zašto ih ne bismo imali i mi. Ne vidim ništa plodnije od uzavrela mozga; oštra misao, premda potrebna, nosi u sebi podmuklost.
A iznad svega prezirem one koji žele propasti dostojno (ne dajući glasa od sebe, ne bruseći zube) jer tako više nije ljudski. A čemu je čovjek uopće nalik kad zaboravi? Okus krvi prija više, miran će poludjeti. Odrođen među kamenim zidovima, slušam kako se primaju udarci iz potaje; svi Kolumbi kao i svi klonuli budu pribijeni o jarbole jer je tako prirodno.
Stoga prije svega poštujem orkan koji nosimo. Izgleda nam već prilično bezazlen, jer gle, mi se nađemo u čudu kad pronađemo da se zlo ne može više uprljati.
Sve ove stvari, 1963.