Voljet ću te staru ko Du Belley i Ronsard,
i kao Yeats svoju Maud Gonne,
i kao Ujević svoju Vivianu,
al nemoj da stvari ostanu pri tom.
Zborana, sijeda, kraj neke tople peći,
nemoj si reći što govore sve žene:
“Petrak me ljubljaše nekoć, a ja voljeh drugog“,
već zovni me da dignem pogled s knjige,
blago u moje prste svoje stavi
i zapitaj me da nitko ne čuje
“Hoćeš li vrućeg čaja?“, pa mi nalij
dok vani pada snijeg i večer pada
na sve stvari tiha i mi skupa s njom.