Ima dana kad se probudim
već umoran od sebe
svaka reč me lako pogodi
kao da je sve protiv mene
Svaka greška opet zaboli
svaki strah u meni govori
tad progutam ono najgore
da ne povredim onog ´ko me voli
Bože, trudim se
da budem bolji nego pre
da se vratim kad pogrešim
da u sebi nešto promenim
Bože, trudim se
svaki dan pomalo više
kad se javi ono staro
ja mu više ne dam pravo
Dođu dani kad bih nestao
da me ni´ko ništa ne pita
kad mi svaka tuđa potreba
padne teže nego ikada
Ali ostanem, kad bih otišao
sačekam da prođe nemir
nije lako drugom biti mir
kad ga nemaš ni u sebi