Kad dođe moj red, spusti me nežno
bez mnogo reči, kao pred san
ne bojim se toga, bilo je i gore
više me plaši kad te nema tu
Ne moraš ništa da kažeš sada
znam, kad reči više ne vrede
I ako me jednom prekrije noć
ne veruj tišini, ne zna sve
ne ume ništa da me zadrži dugo
kad sve u meni ide ka tebi
I ako me jednom prekrije noć
ne misli da je ovo kraj
što je među nama bilo stvarno
ostaje duže od nas
Nije sve gotovo, kad stane
ni kad se svetla pogase rano
ima u čoveku nešto uporno
što se vrati i kad nema razloga
Ne moraš ništa da kažeš sada
znam, kad reči više ne vrede