Nisam se nadao ničemu
godine su prolazile, u tihoj sivoj boji
soba je bila mesto za umor
dan obaveza da se nekako preživi
A onda si stala ispred mene
mirna i stvarna, samo jedan pogled
bez ijedne krupne reči
srušio je sve, što sam godinama gradio
Kao da se svetlo upalilo
tamo gde je predugo vladao hlad
K'o struja kroz vene ti tečeš kroz mene
i sve ono staro polako se gasi
ne brojim više ožiljke, ni prazne sate
uz tebe se ovaj život ponovo prepoznaje
k'o struja kroz vene ti tečeš kroz mene
Sada više ne sklanjam pogled od svog lica
ne bojim se tišine, kad se ugase svetla
u tvom dahu sam našao svoje mesto
o kojem se ne priča, u njemu se ostaje
Više ne tražim put, jer sam konačno stigao
dugo sam verovao da je samoća sudbina
sad znam, bila je priprema
za ovaj mir, što ga nosiš u rukama