Budim se ranije, pre samog sata
para na staklu polako se briše
ti ulaziš bosa, bez suvišnih reči
taj dodir ramena nemir mi guši
Ne pitaš me ništa, samo se nasmeješ
pa mi se dan nekako lakše složi
Lakše mi je, kad si tu
ne govorimo mnogo
kad svet oko nas krene da steže
ti me pustiš da dišem
Lakše mi je, kad si tu
ne govorimo mnogo
kad mi se osmeh izgubi usput
ti ga vratiš jednim pogledom
Kasnije, na mostu, vetar nosi sitnu kišu
reka pod nogama ide svojim putem
stojim minut, pustim grad da prođe
a vreme mi danas ne smeta
Znam, gde idem i kome se vraćam
tvoje svetlo, tvoja ulica, i mir koji me čeka
Znam, ukus dana bez tebe
sve gore i sve teže
zato, ovo, što imam sad
čuvam, kao tihu vatru