Na mokrom peronu stojim sa strane
kiša polako odnosi dan
kofer koji nosim, klizi niz dlan
a ja još gledam niz istu prugu
Voz uspori, pa opet krene
ne dižem pogled, dok ide
Poslednji voz već odlazi
svetla se lome niz mokru prugu
stojim na mestu gde smo ćutali
poslednji voz već odlazi
Čutao sam kad nije trebalo
i tu je stalo
sve što je bilo između nas
otišlo je s poslednjim vozom
Negde u daljini nešto se javi
iz tame krene i priđe bliže
korak mi stane nasred perona
ruka mi ostane na pola puta
Voz uspori, pa opet krene
ne dižem pogled, dok ide