Volim kako spustiš ruku preko mene
kao da joj je tu odavno mesto
volim kad se nasmeješ na pola
kao da nešto čuvaš samo za sebe
Volim kad vrtiš kosu oko prsta
pa me pogledaš tek na kratko
volim kad mi popraviš rukav u hodu
i u tome bude nešto tvoje
I kad se skupiš u sebe malo
i kad ti ništa nije po volji
meni si tada nekako bliže
baš takva kakva jesi
Nije ljubav ono što se kaže
nego kome se uvek vraćaš
ko ti zna i narav i navike
pa te bira i kad nije lako
Nisu velike stvari te što vežu
nego ono sitno što ostane
kad si pored mene, ne tražim dalje
i ostajem tu
Volim i to što nisi laka
što sa tobom uvek nešto zapne
i kad se naljutiš bez ijedne reči
znam, prođe brzo pa nestane
I kad kasniš i kad nešto zaboraviš
i kad me pogledaš pa ne popustiš
sve to tvoje, onako kako jeste
meni vredi baš zbog toga više
I kad se skupiš u sebe malo
i kad ti ništa nije po volji
meni si tada nekako bliže
baš takva kakva jesi