Na klupi staroj sedimo mirno
lišće nam pada po ramenima bez pitanja
pričaš o sitnicama, koje ti smetaju
a ja prvi put ne tražim vreme
I nije važno, što će biti sutra
uz tebe laka su i teška jutra
sve što sam tražio, sad jasno vidim
pred tobom više ništa ne krijem
Ti si tlo, kad se sve pomeri
od prvog jutra, pa dok traje dan
sve, što vredi, u tebi se složi
sve, što luta, tu stane tiše
sve moje stane u tvoj dlan
sve moje stane u tvoj dlan
U tvome pogledu ja čitam godine
one, što dolaze i one, što ne vode nikud
nekad je tišina najglasnija istina
u tvom je zagrljaju svaka daljina blizu
Neka utihnu loša sećanja
neka se brišu tuđi glasovi
sve dok si tu, znam, kuda idem nazad
tek uz tebe dan ima smisla