Noći duge, čaša prazna
svako nosi masku, al' istina boli
kad sam pao nisko, nikog nije bilo
samo tišina i srce slomljeno
Ćutao sam dugo, da ne slomim sebe
dok su noći učile, koliko boli mrak
sve što nisam rekao, ostalo je u meni
kao rana što čeka, da je neko razume
Tu još stojim, nisu me slomili
svi što su me rušili, nisu me dotakli
pričali su loše, leđa okrenuli
sad me gledaju, ćute svi
Vreme mi šapuće, ko je ostao tu
ko je bio senka, ko je nestao svuda
kad su pale maske, tišina je znala
ko me je voleo, ko me je lagao
Ne tražim ruke, ne tražim spas
sve što sam izgubio, vratio mi je čas
nosim mir u sebi, nemir kad zatreba
jer srce što preživi, zna koliko vredi
Ako padnem opet, znam put nazad
naučio sam tišinu, više nego glas
ne tražim pravdu, ni reči za kraj
samo da ostanem, ono što jesam, znaj
Tu još stojim, nisu me slomili
svi što su me rušili, nisu me dotakli
pričali su loše, leđa okrenuli
sad je tišina, glasnija od svih