Oliver DragojevićDavno izgubljena rič
Zavridi, zavridi barem mrvicu
Od ljubavi šta sam da
Ja nosim ti pune ruke nadanja
Al' ne mogu sam nositi za dva
Pokaži mi kako da te pronađem
I osmijehom u leđa vitar daj
U more praznine kad iscuri vrime
Onda biće kasno, onda biće kraj
Za ljubav se triba borit
I ponos i bis pokorit
Sruši stine od zida tišine
I opet priko usana će prić
Ona davno izgubljena rič
Pomozi da te pronađem
I osmijehom u leđa vitar daj
U more praznine kad iscuri vrime
Znaćeš kakve smo budale
Šta oprostit nisu znale
U more praznine kad iscuri vrime
Znaćeš kakve smo budale
Šta oprostit nisu znale
Sruši stine od zida tišine
I opet priko usana će prić
Ona davno izgubljena rič