Kako i bačva puna vina
što bez čepa se špuntina
i ja digod na to dojden
A ti dani šta prohodu
ka tebi me uvik vodu
i nevoja odma´ projde
Ti si moja lanterna na hridi
i moj oltar prid kojin se molin
pa se pitan jesan te zavridi´
jer je malo reći da te volin
Da mi tebe sada vode nima
veslajući na mistu bi sija
pukla bi mi od barbete cima
prah bi´ posta´ bez tebe, Emilija
Moja je duša puna maća
kakor barka iz mandraća
u brag veli digod dojde
Pa se tunja moja smota
u kašeti o´života
ali s tebon sve to projde