Kad ostanen sam
priko ramena pogledan
šta i kome, dobro
za sobon ostavjan
Prečesto daleko
premalo blag i previše svoj
sve je to pitanje
ali u jedno san siguran
S njon ruke su moje čiste
ka´ u diteta
i još uvik ne znan
čim san je zaslužija
U sebi budin nekog
novog čovika
i radin sada sve
samo da to sačuvan
Prosa´ najgore noći
vidija najlipši dan
al´ nikad o´ straja nisan
traži´ nekog kog osjećan
Nebo nad nama
more oko nas
njena blizina
sve to blizu mog je sna
Dok vrime mi odmiče
i pomalo me straj
s njon živin proljeće
i sve zaboravjan