Oliver DragojevićViše nismo svoji
Blago tvon kušinu ča ti jubi lice
Blago onon vinu ča ti usne poji
Nek' ti taknu rame oblaci i tice
Ne računaj na me više nismo svoji
Svitlosti u nizu prostiru se lukon
A nas magle grizu sami smo ka skoji
Još se tiho, tiše misec takne rukon
Ja to više ne znan više nismo svoji
Samo vitar svira note bez refrena
Prste tvoje dira čelo tvoje znoji
Ka anđeo plavi još si lipa žena
Ali ča mi vridi više nismo svoji
Gledan ih, ne tajin ponistre tvog stana
I ja od njih sjajin dok se srce dvoji
Gledan te u čudu život moj se grana
Sve mi je zaludu više nismo svoji
Ali ča mi vridi više nismo svoji