Oliver DragojevićVrime bez vrimena
Kada prid srce
Izbacin iskre
Lipo i grubo
Suze i sne
Jedino ona
Traje i sja
Naše je vrime
Bez vrimena
Ona je zakon
Miran i tih
U toj dubini
Bizin od svih
I onda san svoj
Miran, jer znan
Da tamo san
Di pripadan
Kada je tu, sve se smiri
U tren vitru zastane dah
Nebo zagrli more, i tada znan
Da san zauvik njen
I svaki novi san dan
Nebu na tom zahvalan
Drzin na uzdi
Nadu i straj
Jer svemu šta vridi
Mirisen kraj
Ona me uči
Tu tajnu koju znan
Toliko malo lipog triba
A tako puno da