Predrag Živković TozovacLulo moja srebrom okovana
Lulo moja srebrom okovana
pušio bi al' nemam duvana
već nedelju dana ja nemam duvana
al' nemam ni para da kupim cigara
Torba plače što slanine nema
a ćutura što rakije nema
slaninu ne pržim ćuturu ne držim
nemam šta da jedem moram da prilegnem
Taman leg'o, krevet se provali
komšija mi kolibu zapali
Koliba se ruši dim da me uguši
nemam gde da legnem
moram da pobegnem