Prljavo kazalište — Marina — Tekst

Prljavo kazališteMarina

Na Božićno jutro, sneno i mutno,
U kaputu očevom, malčice prevelikom,
Došao sam na njena vrata,
Da joj kažem baš da odlazim.

Jer nitko nije znao sakrit suze ko Marina,
Imala je oči boje vena, boje vena, boje Dunava.
U je, U je, je, boje vena boje Dunava,
U je, u je, je.

A ja, ja ne mogu bez nje,
Bože, Bože, spasi me.
A ja, ja ne mogu bez nje,
Bože, Bože, spasi me.

Ja ne mogu bez nje, Bože Bože, spasi me,
A ja, ja ne mogu bez nje,
Bože, Bože, spasi me.