Učitava se... |
U njenu sobu uđem tiho.
Tiho baš, na prstima.
Bojim se da ne zalupim glasno vratima,
Zaspala je zadnja ruža hrvatska.
I tek sad kad je nema.
Tko će jutrom da me budi.
I tek sad kad te nema dobro znam,
Ti si bila zadnja ruža hrvatska.
Ružo, moja ružice,
Sve sam suze isplak'o, noću zbog tebe.
Ružo, moja ružice,
Sve sam suze isplak'o.
I kako sad ovako sam.
Protiv tuge i oluje.
Kad smo bili kao prsta dva,
Prsta dva jedne ruke.