Učitava se... |
A ja vam moram priznati da, sam Bog, valjda zna,
Zašto sam tu curu volio jedini baš ja.
Ona nije znala da, Irak i Iran još ratuju,
Ni da masline u Palestini, baš ne blistaju.
A ja vam moram priznati da, s njenog prozora,
Svijet je izgledao dolje, kao fina igračka.
U mome naručju ona je bila kao grlica,
Hej ljudi, sto je ta žena, lijepo lagala.
Sla-slaži mi pa makar bilo što,
Sla-slaži mi i onako sad je svejedno.
Sla-slaži mi pa makar bilo što,
Sla-slaži mi i onako sad je prekasno.
A ja moram priznati da, sam Bog, valjda zna,
Što se sada s tom curom sada događa,
I evo ovako ponekad sjetim se baš nje,
Hej ljudi, da su me druge žene bar tako lijepo lagale.
A ja moram priznati da, sam Bog,
Sam Bog valjda zna,
Šta se sada sa tom curom događa,
U mome naručju ona je bila nekad kao grlica,
Hej, sam Bog, sam Bog valjda zna.