Kad mi ona naum padne
probude se stare rane
pa tri noći i tri dana
ne izlazim iz kafane
Bolje da me ubila
nego što me ljubila
kad ovako ja bez nje
niti živim, niti mrem
Kad me stigne ovo vino
i razbole uspomene
dao bih i ovaj život
da poljubim usne njene
Kad bi mogo posle svega
da prespavam noć kraj nje
pristao bih istog trena
da mi bude poslednje