Ne bih ništa menjao
na početak da se vratim
istim stazama bih pošao
i na ista mesta došao
Ne bih ništa menjao
pa ni ove lica bore
sveće istim plamom gore
sve do kraja dok ne izgore
Tu na pola puta, tu gde sada stojim
prestajem da lutam, ničeg se ne bojim
spokojan u duši, sve do samog kraja
čak i kad bih mogao, čak i kad bih znao
ne bih ništa menjao
I kad, kada krene kosa bela
i kad, kad ti sude tvoja dela
i tad, treba biti čist pred ljudima
pred sobom, pred Bogom, u grudima