Saša MatićProkleta je violina
Želeo bih samo da je vidim
pa nek umrem istog časa ja
baš je volim svima iz inata
makar ljubav ta me ubila
Dotakla me je do same srži
ranila me ženskom sujetom
ni sam ne znam šta me to još drži
pa se kockam sa svojim životom
Prokleta je violina
što razloga trista ima
da mi bolnu dušu truje
uvek kad joj zvuke čujem
hej svirači, krv mi dajte
moju pesmu zapevajte
Duboko je ispod moje kože
korene odavno pustila
na mom srcu ožiljci se množe
što sam dalje njenim usnama
Ta mi žena predrasude stvara
truje vene gorkim šećerom
s dobrom dozom osvete u svemu
muškom rodu ženskom namerom