Saša MatićUsamljena zver | Suzana Jovanović
Nije to, dečko moj
Što stvaraš magiju
Na mom licu
Naviklom na tuge
Ali nije ni prirodno
Osmeh krasti
Tu, gde je bol
Gde je bol na vlasti
Emocija mnogo, alo šarežija
Znam, reći ćeš da to nije fer
Ali ne vredi, ali ne vredi, jer
Ostaću ja usamljena zver
Ne pomaže, draga, vreme
Da ranama olakšamo
Ne pomaže, dušo, ono
Starijim nas čini samo
Žena to ne bira
Tijelo pamti i ožiljke
A kad dušu navikneš na led
Nema goreg od, volim te