Saša MatićVreme jeseni
Još tražim svoj osmeh
pod tepih si ga gurnula
i dušu što davno
od mraza je utrnula
I neće pomoći
sve ono što predosećam
znam nećeš mi doći
tako se bedno osećam
Znam da nije vreme jeseni
šta ću kad te ima u meni
svaki deo tela oseti te
kao da si tu
Krene mi i suza ponekad
kad se setim tvoga osmeha
i svaki me korak
odvodi ka dnu
Još uvek sam senka
što samo glumi čoveka
što kraj druge žene
zna da je proklet do veka
I neće pomoći što znam
da stvarno nisam kriv
a ne brini mila
ja tako dugo nisam živ