Prastara, ispali zubi,
Na rogu svitkovi leta.
Gonič je tukao grubi
Tamo gde trava cveta.
Šuškanje miša u štali
Srcu se ni mili mnogo:
Tužno se sećanje javi
Na telca s cvetastom nogom.
Uzeše materi sina,
I prva radost se sruši.
A ispod jasike, s klina,
Kožu mu vetar suši.
Uskoro, s heljde i trave,
Za sinom krdo da smanje,
U omči, stegnute glave,
Povešće i nju na klanje.
Žalosno, pretužno, svelo,
Rog će u zemlju da rine...
Sneva o gaju u belom,
I sanja travne doline.