Na razmrskanoj nozi se dovukla,
Uklupčila se kraj klupe i breaga.
A krv je k`o tanka brazda okrugla
Sanjivo lice delila od snega.
Još je nazirala pucanj kroz dim ljuti,
I vila se šumska putanja u oku.
Iz žbunja je vetar kosmati i kruti
Raznosio sitne sačme kišu zvonku.
Kao žunje, nad njom magla se je vila,
Bilo je crveno vlažno veče pozno.
Nemirno se glava dizala i krila
I jezik na rani ledio se grozno.
Žuti rep, k`o požar, u sneg je upao,
K`o kuvana mrkva usna je otekla...
Širio se inja i sačme dah zao,
A krv, vrh čeljusti, curila je, tekla.