Pojila si konja iz dlana u hodu,
a breze su smerno gledale u vodu.
Vrebao sam tajno povezaču plavu,
uvojcima crnim pokrivenu glavu.
I želeo strasno uz šapat brzaka
da poljubac otmem sa usne od maka.
Al nestašno ti si, mahnuvši mi rukom,
nestala uz zveku potkovica trkom.
Nepovratno dani odoše u roju...
Video sam tako i sahranu tvoju.
I uz plač opela, uz pojanja jeku,
kao da sam čuo potkovica zveku.