Već sanduk zatvaraju čvrsto
da večno budeš plen tog sna,
u zemlju nose te pod krstom
gde trnu osećanja sva.
I bićeš nem sred grobne tame
na poklič naš nad tvojim grobom.
A ruke će nam tad i same
sve vence slagati nad tobom.
Nad tobom biće - cvet do cveta,
grob će sijati kao presto,
i taj tvoj odlazak sa sveta
mi ćemo pominjati često.
Počivaj mirno, dragi druže,
i čekaj dolazak naš samo,
trpećemo zlo od tebe malo duže
i brzo ćemo i mi tamo.